Заштита запослених жена у трудноћи представља једну од најснажнијих гаранција у српском радном праву. Члан 187 Закона о раду изричито забрањује послодавцу да откаже уговор о раду запосленој жени за време трудноће, породиљског одсуства, одсуства са рада ради неге детета и одсуства са рада ради посебне неге детета. Ова заштита је апсолутна — не постоји изузетак који би послодавцу дозволио отказ у овим периодима.
Шта покрива заштита
Заштита обухвата неколико периода: целу трудноћу (од момента сазнања послодавца), породиљско одсуство (првих 3 месеца после порођаја), одсуство ради неге детета (до навршених годину дана детета, продужива до 2 године за близанце и треће дете), и одсуство ради посебне неге детета (до навршених 5 година детета, за децу са тешкоћама у развоју). Током свих ових периода, уговор о раду мирује и не може бити отказан.
Уговор на одређено време
Посебно важно питање тиче се уговора на одређено време. Ако запосленој жени истиче уговор на одређено време током трудноће или породиљског одсуства, послодавац је дужан да јој продужи уговор до истека коришћења права на одсуство. Ово право се остварује аутоматски — запослена не мора да подноси посебан захтев. Послодавац је дужан да сачини анекс уговора који продужава радни однос.
Шта ако послодавац ипак откаже уговор
Ако послодавац откаже уговор о раду запосленој у трудноћи, такав отказ је апсолутно ништав. Запослена има право да поднесе тужбу суду за поништај решења о отказу, захтевајући враћање на рад и исплату свих изгубљених зарада. Суд у оваквим случајевима готово увек одлучује у корист запослене. Рок за подношење тужбе је стандардних 60 дана, али с обзиром на апсолутну заштиту, шансе за успех су изузетно високе.
Обавеза обавештавања послодавца
Запослена је дужна да обавести послодавца о трудноћи достављањем потврде лекара. Закон не прописује тачан рок у којем мора да обавести послодавца, али је препоручљиво учинити то чим добије лекарску потврду. Послодавац не сме да тражи тест на трудноћу приликом запошљавања нити да условљава заснивање радног односа одсуством трудноће — то представља дискриминацију.
Казнене одредбе
Послодавац који откаже уговор о раду запосленој у трудноћи чини прекршај за који је предвиђена новчана казна од 400.000 до 1.000.000 динара за правно лице, и од 50.000 до 100.000 динара за одговорно лице. Поред тога, запослена може тражити и накнаду нематеријалне штете за претрпљене душевне болове.